… Ja imam kosti, kosu, rebra i kožu preko kostiju, imam kuću, u kući hodnike, i između hodnika sobe, i u sobi prozor, i prostor, i vrata… imam ključaonicu, imam ključ, imam bravu, imam grede, kamene blokove, malter i cigle, i slojeve farbe i kreča, i… imam grede, i kosu, i kožu koja je u raznim fasadama, i prozore,
i sve je u kamenu. U grču. Pod pritiskom. Sve je naleglo na tlo.

Trebalo je reći - struktura je trošna.
Pokazati prstom (ka tavanu) odakle se oseća.

Ptice su sagradile gnezda,
Izlaze i ulaze kroz bušan krov;
kvake zarđale, vrata škripe, van šarki stoje.

Voda kaplje, cedi se sa crepa,
Pod je vlažan, truo je i memljiv,
Vetar viče kroz šuplju kuću, kroz mene…

A dole…

(Ni tad) kad u strukturi više nije bilo snage, nije se videlo,
Ni kasnije – kada je klizište već počelo da je guta
Malter je spao, kosa otpala, zubi ispadaju… trošne kosti temelja se lome…
A sad: sve je primetno, sve se vidi, sve izgleda tako brzo
kao i ovo što je jednom imalo svoju istoriju…
…Baš sve…

Trebalo je govoriti o vlažnom tlu;
da se se stomak zemlje naduo od mrtvih, i da se mrtvi bune.
Moralo se ponavljati, Struktura se kruni, svi ćete utonuti u ovo groblje
poješće vas vaši mrtvi!

…i sve je naleglo na tlo, sve je u grču, pod pritiskom.

Trebalo je govoriti da vreme prolazi, da stare stvari, svet, i ljudi, i da će vreme (kao i dosad) sve samleti u prah.