ISKUSTVO NAM JE PALANAČKO
PALANKA - TO JE NAŠA SUDBINA, NAŠ ZAO UDES
NEMA, NITI MOŽE DA BUDE PROMENE
DUH PALANKE – TO JE DUH ZATVORENOSTI.

Zamisli trenutak kada si se spustio na krevet; možeš da se setiš koje si misli dremljiv imao,
i odjednom – budan si…

Zamisli, nisi imao snove, sve to vreme između – od ponoći do jutra…
Ne postoji u svesti:
ni kao belilo,
ni kao crnilo,
zamisli: ništa...

Ležiš u sobi, soba je ista,
dan je tmurniji ili svetliji ali krevet, ti, prozor, časovnik na stolu…
Sve je na isto, i na istom mestu.

Ni napred, ni nazad (osim u Vremenu),
ni gore, ni bolje…
Samo, možda neki čudan osećaj da…
- da, nokti su samo duži.

Telo, zemlja, vode, reči, kosa, dodir, linije…
sve se menja
Samo tlo pod kojim hodaš uporno ostaje isto.

Zamisli: čekamo… čekamo na glas, ideju, plan, na ruku…

Časovnik radi... i, onda – gotovo.
Dok traje, sve dobro, kad istekne rok, stane, sve dobro.
Zamisli rupu na časovniku…
Potreban je ključ da pokrene mehanizam mozga, nogu, ruku.
Zamisli ključ. I to nije dovoljno…

Zamislite i ruku... Potrebna je ruka…

Zamisli, potrebna je ruka nekog da pokrene ruke nekog…

Evo ti dve ruke, uzmi ih
prošetaj ih po krugu, neka vide svet…

Nema izlaza – izlaska nema,
korak levo, ulica desno i tu je kraj za psa na lancu.

A on je gladan, besan reži, cvili i laje.

Budan si, otvorene oči, stalne misli, šumovi, pulsiranje slepoočnice, tiho pucketanje kostiju, ali ne tišina; tišina nemoguća...

…I ne sećaš se više trenutka kada si se spustio na krevet,
ništa se vise ne zadržava –
Sva istorija svakog jutra iscuri…

Oblačiš se, putuješ, sediš ili nosiš, izlaziš, putuješ, svlačiš se

Svlačiš se, putuješ, izlaziš, nosiš ili sediš, putuješ, oblačiš se…

...i navijaš sat, proveravaš alarme, svestan si kakve si misli tako pospan imao,
ali nećeš se setiti kakve si misli juče imao…